Ovo je prica o nekom drugacijem jugu, vremenu kada smo svi
bili jedno a jug je bio jedinstven i zaista smo bili "SVI K'O JEDAN".
Da napisem nesto o derbiju u Kupu 1994te, Partizan-Crvena
zvezda 3:3.
To je bila revans utakmica a u prvoj smo lagano izgubili 2:0
na Marakani te su komsije prosli dalje i naravno na kraju i uzeli i duplu krunu
jer su nas dobili 2:1 u 100tom derbiju.
Gledao sam sada derbi preko kompa i bio sam navijacki
odusevljen dekorom i propratnim sadrzajima sto nas derbi i cini onim sto jeste.
Video sam da su komsije na pocetku upalili baklje na tri
tribine a to me je asociralo i na derbi iz 1994te u kupu gde sam ja licno
organizovao bakljadu a cak i isao po njih.
Takodje sam sa drugarima iz kreativnog tima uradio i ostale
delove izgleda juga za tu utakmicu a prilozicu i fotografije sa istog.
To je bio period mozda i najbolje organizovanog juga, od 4
osnivaca Agencije Grobari nas trojica smo i dalje bili tu a samo je Laki bio
otisao u Lisabon na neko vreme da bolje upozna njihovu navijacku scenu gde je i
nastalo prijateljstvo sa navijacima Sportinga. Bio je i kada je Torcida bila u
Lisabonu a mislim da su i neki clanovi sa foruma tada vidjeni u tom lepom
gradu.
Da bih se vratio na taj derbi i sve ostalo uz njega ukratko
cu vam opisati kakva je bila atmosfera i situacija na jugu tada.
Bas u vreme kada smo razradjivali novu pricu u tadasnjoj
situaciji pojavio se stari Grobar sasvim slucajno a to je nama koji smo imali
neke ideje dobro doslo jer je tip bio vec veoma finansijski dobro ‘ostvaren’
(sto bi ribe u bg rekle).
Imao je slicne ili iste ideje kao i mi a zeleo je da
finansijski pomogne sto je za nas sve bilo sjajno.
Odvojio se kreativni tim i mi smo imali sastanke u centru
grada gde smo planirali sledece utakmice a sve to bi posle prenosili ostalima,
naravno u basti na JNA.
Da se vratim malo na taj period i na nas, pirotehnicki od
1991ve smo stajali slabo, bio je poceo rat te su i Italija a tek Dalmacija bili
predaleko u svakom smislu.
Nismo se snasli u toj situaciji dok su komsije imale
fantasticnu kombinaciju u samoj nekadasnjoj SRJ sto se po fotografijama iz tog
perioda najbolje vidi.
Prva nasa bakljada je bila tek u 1993coj i to takodje na Kup
utakmici koju smo mi na cudesan nacin dobili i prosli dalje, bilo je 3:1 za
nas.
Drugari sa Konjarnika i ja smo uspeli da nabavimo 35 baklji
preko trikova i to je bilo iznenadjenje za komsije jer zaista nisu ocekivali
to. Popalili smo baklje posle naseg prvog gola a oni su na toj utakmici upalili
25 zelenih i 25 crvenih baklji. Ako se neko pita odakle smo znali sve detalje i
pre je da smo tada imali jako dobru ‘kontraobavestajnu’ sluzbu.
Bez obzira na piro mi smo imali dobar kop i tada smo jako
dobro navijali i krilatica sal, grlo, dlan je bilo sinonim za nas.
Na sastancima smo dogovarali sve poteze unapred a Mika Cov
je dosao na ideju i da pokrenemo casopis koji bi bio iskljucivo usko navijacko
grobarski. On je i kumovao imenu-Grobar. Sada, na fotkama koje cu postaviti
cete videti setalicu na kojoj pise Grobar, bile su uradjene majice koje su
imale identican mali grb na srcu-Grobar tako da sva ona pisanja po raznim
forumima da je to Grobari pa se ne vidi itd samo dezinformacija. Casopis se
zvao Grobar i to je bio nas brend. Miki se pridruzio i Suki pa su njih dvojica
komplet odradili taj prvi broj. Ja sam uzeo obavezu da nabavim baklje i dimove,
za ovo prvo je jedino kao opcija bila Grcka a za dimove smo imali tipa u kraju
koji ih je najbolje radio a dugi niz godina smo koristili ‘njegovu robu’.
Kada je dosao red na taj derbi mi smo odlucili da uradimo
setalicu, trake u bojama kluba, crno-bele dimove i da ja nabavim baklje a
dogovor je bio da bude 300. Posto ih ne palimo cesto ono bilo je ‘ajde neka
bude festival da se pamti.
Ja sam izasao sa idejom da se upale baklje na tri tribine i
to nezavisno od svega ostalog sto smo spremali a svi su me na sastanku
podrzali. Novac je bio obezbedjen od naseg Grobara a trebalo je da po baklje
odemo nas trojica, dve legende juga i ja ali sam na kraju ja jedini isao jer
smo bili u stisci sa vremenom a drugarima pasosi nisu bili laki za vadjenje a
Grcka viza iako je tada bila samo formalnost je morala da se vadi na vreme.
U Grckoj nije sve islo kako treba sto za nas Grobare i nije
nista novo. U radnjama su imali po par komada te je moralo da se ceka bar jedan
dan a ja za to nisam imao vremena’
Taman kada sam bio u totalnom bedaku da cu u Bg da se vratim
sa 10tak baklji naletim na tipa koji mi je rekao da ce on da mi nabavi koliko
mi treba ali da ja moram da se vratim kasnije do radnje.
Kada sam se vratio video sam da sve bas i nije kako treba,
torbu koju sam mu dao je on vec napunio bakljama a na vrhu je bila samo jedna
jupiterka a ostalo su bile Posejdon pakovane po tri onako bas nove. Tada sam te
posejdonke prvi put i video.
Rekao mi je da ima samo 100 baklji i da nije mogao da nadje
vise. Mi smo se bili unapred pogodi;li za cenu koja je bila razumna ali mi je
on totalno bio sumnjiv jer je bio nervozan i hteo je da sto pre se to zavrsi.
Kada sam ja sklonio prva dva sloja baklji video sam i zasto
je to tako. Odmah dole su bile zapakovane identicno posejdonke ali realno im je
rok trajanja bio istekao jos pre 1960te.
Povuci potegni bar sam uspeo da smanjim cenu ali ce te
izlapele baklje da pokvare plan na samoj utakmici ali o tome cemo kasnije.
Uspeo sam ja to sve da dogegam do Bg a iako je bilo ‘sve
zavrseno’ da se predje grana ja sam jedva to preneo sam i slomio sam prst
prebacivajuci to iz prtljaga u prtljag na sred granice dok se carinik vrteo oko
autobusa, pregledao jednu stranu a torba krcata ispred njega pa kao da bude
siguran da je sav prtljag napolju i da vise nema nista u busu pa da trkeljise
napolju. Malo se zajebao jer sam ja dok je on prolazio na drugu stranu uvalio
torbu nazad i u kraj te je samo nastradao moj prst.
J...s prst kada su baklje na sigurnom a bolelo je do
Beograda strahovito.
E sada malo grobarskog ludila, posto se vec proculo po Bg da
smo mi spremili nesto krupno ja sam steknuo baklje na najsigurnije mesto na
svetu, kod jednog navijaca Cz koji nije imao pojma sta sam mu dao a mislio je
da je neka moja roba za valjanje pa je to sve leglo.
Odemo Mika i ja do drugara iz agencije na NBG sa par komada
i onako vece pred utakmicu da jos jednom precesljamo sve.
Kaze on ‘ajde da probamo jednu baklju, upalili smo je a kako
smo bili pored autoputa dim ode na put, stao saobracaj a kao za k bas naleti
patrola pa smo jedva pobegli a drugara naravno znaju svi pa napravismo sranje
ni iz cega.
Uspeli smo i da preko naseg druga koji je radio u jednoj
nasoj firmi u Bg za engleze camce za spasavanje da ubodemo prave bengalke koje
su englezi slali unapred da se ugrade u camce a one zavrsile na jugu, ukupno
smo na stadionu imali 150 baklji sto je bila respektabilna cifra.
Sto se tice stvari na stadionu sve je uneseno i bilo je na
sigurnom. Jedina greska po meni je bila sto me nisu poslusali za dimove nego su
bili podeljeni da se upale pre prvog i pre drugog poluvremena sto je bila
greska. Bolje bi bilo da smo sve upalili pre prvog po danu jer bi bilo
brutalno, iovako je bilo dobro ali...
Moja ideja koja je sprovedena u delo je bila da sa juga
prozovemo ‘javi se istok” pa da na istoku upale baklje, isto tako i zapad pa da
na kraju bude ‘ajmo ceo stadion ali da se vratimo na ono iz Soluna-stare baklje
koje su palile gore nego golf 2 dizel na Jahorini u januaru.
Mnogo se ljudi opeklo jer nisu znali kako se pali baklja na
baklju pa su gurali baklje direktno, svi koji znate u cemu je stos vam je sve
jasno.
Ispalo je to sve ok ali je moglo da bude i perfektno, ali
opet to smo mi Grobari-kod nas je sve normalno nenormalno i obratno...
Cak smo tek provalili da megafon nema baterije tek kada ga
je Che uzeo u ruke pa smo Nesa Kg, T...e, Si..r i ja uspeli da odemo do Slavije
i kupimo baterije i da stignemo nazad da budemo spremni za spektakl.
Sto se derbija tice, najveci utisak na mene su ostavili
igraci koji su na istrcavanju na zagrevanje svi prvo dosli podno juga i sa
Nadjom na celu zapevali ‘U ranu zoru kada svane dan...’, zeleli su pobedu svim
srcem ali nisu mogli, Crvena zvezda je bila bolja i bilo je 3:3 a oni su cak
imali i stativu i jos sansi.
U prvom mecu nas je Zvezda na Marakani laganeze oprala 2:0
ali smo mi svi verovali da cemo da pobedimo 3:0, navijaci su cudo.
Odigrali su nasi momci srcem maksimalno i mi smo bili
zadovoljni i nasa krilatica je bila ispunjena-
Nije vazno pobediti, nije vazno biti prvi,
najlepse je osetiti Partizan u svojoj krvi!!!
Posto je Laki bio u Lisabonu fotke koje cu priloziti je
uradio dragi drugar T. Iz Novog Sada sa zapada JNA.
Bilo je puno derbija u kojima sam ucestvovao u raznoraznim
akcijama ali ovaj i 100ti ce mi ostati kao najdrazi jer sam na njima ucestvovao
u svim segmentima.
Sada su ostali samo snimci i fotografije na ta neka bolja
vremena...
Nema komentara:
Objavi komentar