Iz pera navijača Crvene Zvezde iz Beograda - Istanbul, septembar 1989.

GALATASARAY – CRVENA ZVEZDA 1-1

 Odmah po dolasku iz Splita 2-1 za Hajduk 1989 godine, poceli su dogovori o putu na utakmicu Kupa Uefa u Istambul. Napravljeni su spiskovi navijaca koji ce sa dva autobusa putovati u Istambul, koje je uprava obezbedila besplatno. To jutro sam sa dva tri ortaka krenuo malo ranije da ne bi zakasnili, a autobusi su trebalo da krenu ujutro u 11 sati sa sljakanih terena Marakane. Na Slaviji smo sreli to jutro I tri navijaca Olimpijakosa koji su u Beograd dosli povodom prvog kola Kupa Uefa FK RAD – OLIMPIJAKOS. U prijatnom I prijateljskom razgovoru sa njima, objasnili smo im da mi sa stadiona ubrzo krecemo u Istambul na mec sa Galatasarajem. Ubrzo smo se rastali od Grka, I uz osmehe I pozdrave nastavili smo svako na svoju stranu. Stigli smo na stadion gde je vec pocelo grupisanje naj vernijih navijaca Zvezde sa Severa. Pristizali su sa raznih strana busevima, tasijem, kolima tako da je gomila bila sve veca. Doslo je vreme da se krene. Usli smo u autobuse da bi proverili da li smo svi sa spiska na broju. Svi sa spiska smo bili na broju, osim jednog naseg Brata, a ime mu je Sima Zulu. Kasnili smo sa polaskom, jer smo cekali Simu, a njega nema pa nema. Neko od nasih je otisao na telefon da ga nazove, ali se niko nije javljao.

 Probili smo vreme polaska, I morali smo da krenemo. Na Simino mesto je uskocio jedan miran Zvezdas koji je dosao da nas isprati, a poneo je pasos za sobom u slucaju da neko ne dodje. Ime mu je Bane I bio je student istorije, inace moj Lazarevcanin. Sada je profesor I predsednik SPO-a Lazarevac. Imao je srece da neko nije dosao, uskocio je na to mesto I odmah smo krenuli. Dva autobusa su krenula I bilo je opste odusevljenje medju svima nama. Autobusi su bili super dobri. Posedovali su TV, klimu, WC, frizider kao I debela stakla koja su otporna na kamenice…U autobusu je bilo veliko zezanje. Malo, malo pa smo stajali gde god smo hteli, bilo na nekoj ledini, benzinskoj pumpi, motelu ili nekom gradu. U autobusu smo uz put prepricavali ranije dogadjaje I one koji tek treba da dodju. Usput smo I marisali po objektima gde smo stajali, tako da je u busu bilo svega I svacega, a narocito pica. Poslednje vece mesto u koje smo stigli je bio Pirot, gde smo se malo vise zezali. Krenusmo dalje I ubrzo stigosmo u Dimitrovgrad, gde smo se odmorili u nekom Motelu pored puta. Na samoj granici smo pravili puno problemcica, pokusavajuci da maznemo stvari iz fri sopova. Usli smo I u Bugarsku I u njoj se zadrzavajuci gde god smo hteli. Da napomenem da smo se citav put trkali sa suprotnim autobusom, klicajuci vozacu kada bi ga pretekao. Posto se napolju smrklo poceli smo da gledamo video kasete. Gledalo se svasta od kaseta, navijackih, erotskih, filmova a sve to uz kuntanje, pice I klopu. Stigosmo I na Bugarsko – Tursku granicu gde smo pravili probleme sa ovim nasima iz drugog busa. Bugari su spustili rampu I nisu hteli da nas puste. Tu na Bugarskoj strani sve mracno I bez fri sopova, dok na Turskoj strani sve sija I bljesti od fri sopova... Presli smo posle nekog vremena Bugarsku granicu pa smo se onda natezali sa Turcima. Prvo nas pustise, pa nas ponovo zaustavise I tako nas gnjavise koji sat, pa nas ponovo pustise dalje. Ubrzo smo stigli u obliznji grad Jedrene. Do tog grada je Srpska vojska stigla, kada je Turke gonila. Malo smo tu pomarisali po prodavnici I zbrisali dalje prema Istambulu. Dosta ljudi pre ovoga nikada nije bila u Turskoj pa su mislili da su oni propali, ali kada su videli kako su snabdeveni, odusevili su se. Posto sam ranije vec bio nekoliko puta u Istambulu, rekao sam im da ce tek videti sta je guzva posto smo stigli pred Istambul u cik zore I sam spic. Ulazili smo kroz predgradje Istambula mic po mic, dva I nesto sata dok nismo stigli do centra Istambula I to hotela”AMADORA”gde su bili smesteni fudbaleri Zvezde.

Ulazili smo na kratko u hotel I bio je stvarno strava. Onda smo se po grupama razisli po Istambulu u soping I zezanje, uz dogovor kada ce mo se ponovo naci tu ispred hotela. Da ne zaboravim da se tu ispred hotela odmah stvorila I velika gomila Turaka, tako da su pocele provokacije sto u vezi utakmice, sto u vezi istorijske mrznje Srba I Turaka. Pokazivali smo da ih jebemo u dupe posto oni to vole itd… Kada smo isli ka Kapali carsiji na ulici se pobise dva Turcina, tako da se u tucu ukljuci skoro 200 Turaka, jer u tim guzvama lopovi prave veliki posao sobzirom da u Istambulu ima svakodnevno neverovatno veliki broj turista. Tu po ulicama su nam navijaci Galatasaraja prognozirali sa koliko ce mo razlike izgubiti, dok su Fenerovi I Besiktasovi voleli da ih pobedimo. Mi smo na to njima pokazivali da ce mo im roknuti od 3 do 5 komada uz veliko odobravanje Fenerovih I Besiktasovih fanova. Posle odredjenog vremena smo poceli da se skupljamo ispred hotela”AMADORA” tako da je vec tu pocela da se usijava atmosvera, jer se oko nas okupilo dosta Turaka gde je bilo dzeparosa I svakakvih drugih klosara… Pocele su I prve carke. Turci su nas posmatrali uz povremeno prepucavanje pesmom I sa nase I sa njihove strane. Uzeli smo karte od ovih iz uprave I ukrcali smo se u autobuse da bi krenuli ka stadionu. Hotel gde su bili nasi fudbaleri je bio pod ogromnim obezbedjenjem, tako da unutra nisu nikoga pustali. Kako smo se priblizavali stadionu sve su vece provokacije bile I sa nase I sa njihove strane. Stigli smo ispred stadiona koji je po informacijama bio pun vec od ranih jutarnjih sati. Iz autobusa smo videli I sami jedan deo tribina koji je bio krcat kao sibica. Okolo stadiona hiljade navijaca Galatasaraja seta po prasinu I trazi karte, kojih vise nije bilo. Kada su nas spazili odmah su se skupili u velikom broju I nesto su spolja gestikulirali, na sta smo im mi svasta pokazivali, a bilo je dosta nasih pijanih I uduvanih. Iznervirani Turci uhvatise oba autobusa I pocese da ih gigaju I odizu od zemlje sa jedne strane, pokusavajuci da ga prevrnu. Mica vozac na nase insistiranje brzo otvori vrata I mi izadjosmo napolje. Pokupili smo zastave I bubnjeve, dok su se Turci malo primirili jer smo se mi grupisali. Bilo nas je oko 120, a ispred stadiona kao I na samom stadionu prava ludnica. Brkati Turci se pocese gomilati sve vise I vise, a utom ti stize I murija. Murija nas spusti dole na neki ulaz koji je izgledao kao neki zatvorski. Sporo se ulazilo jer je bio detaljan pretres, a Turci nas zasipaju sa sviju strana kamenicama dok je vise od pola nasih vec uslo. Pokrivali smo se rukama preko glave, sa salovima, zastavama a nismo mogli odgovoriti jer smo vec ubaceni u neki boks a oko nas nema nista. Napokon udjosmo svi na stadion koji je bio krcat kao sibica, a na pojedinim mestima se I talasalo koliko je bio pun. Stavise nas na drugi sprat zapadne tribine u njeno samo cose, dok su ispod nas bili jos neki nasi Zvezdasi iz Nisa… koji nisu dosli sa nama. Onaj Bane Zvezdas sto je uskocio na mesto Sime Zulua dobio kamen u glavu dok smo ulazili na stadion. Krv mu se slivala cak I do nogavice. Malo se ocistio od krvi, a I rana se ubrzo zgrusala. Da li je jos neko dobio kamen, nisam primetio a I ako je dobio nije bilo nista strasno. Atmosvera na stadionu je bila stvarno fantasticna. Pune tribine sa puno zastava, navijaju im podjednako sve cetiri strane stadiona dok tribina koja jedan period njihovih utakmica najbolje navija dobija prelaznu veliku zastavu, a ona je trenutno bila okacena na krovu istocne strane stadiona. U jednom momentu tu na zapadu gde smo mi bili na sipku se pope Turcin koji ima 50-60 godina, uvijen u Tursku zastavu I Galatin sal. Poklonio se celoj tribini I poce nesto glasno sa puno fanatizma da im mrndza na megafon. Cela zapadana tribina sa odusevljenjem poce da uzvikuje “cim bom bom” na sta poce tribina po tribina da im odgovara na isti nacin. Kada su to zavrsili onda je poceo ceo stadion da se trese ponavljajuci sve to zajedno uz skakanje I veliki urlik. Mi smo navijali koliko smo mogli, a mogli smo solidno jer su malo I cutali posto im rezultat bas I nije isao na ruku.

 Navijali su Turci I sa obliznjih solitera, iz helikoptera koji je sa Galatinom zastavom obledao oko stadiona, ma prava ludnica. Malo po malo nam je citav stadion uzvikivao vlasi, vlasi… Oni su nam to uzvikivali zato sto smo razlicite vere. Sa nama u nasem kopu je bio I jedan od vodja Fenerbahceovih navijaca, koji nam je pricao da ce nam biti gadno posle utakmice pogotovu sto se utakmica zavrsila rezultatom 1-1. Rekao je da ce I njemu biti gadno jer su ga zapazili ovi Galatini (prepoznali) navijaci, a jos je I navijao za nas. Stadion se posle nekog vremena ispraznio posto je utakmica zavrsena. Izasli smo I mi ispred stadiona gde smo ostali dok se nije sve I razislo kasno u noc. Tu ispred stadiona smo se zezali I slikali za novine itd… Posle par sati vec je bila I ponoc, a mi tu negde udjosmo u autobuse I krenusmo uz dozu opreza I pored toga sto je utakmica odavno zavrsena, a I ponoc je. Podjosmo sa stadiona ulicu za ulicom I nista. Odmakosmo od stadiona poprilicno tako da dodjosmo do nekog ogromnog trga gde je autobus stao na veliku raskrsnicu gde je bilo tek upaljeno crveno svetlo (crveno svetlo je tu bilo izgleda dugo I cesto, I zato su oni naj verovatnije I izabrali to mesto za napad) I bili smo prvi do semafora a odmah iza nas I nasa Braca iz susednog autobusa. Kako smo stali iz okolnih ulica preko trga istrca na hiljade Galatinih navijaca naoruzanih do zuba. Fanaticno I brzo su trcali ka nama I za cas su stigli blizu autobusa. Pocele su velike stene da lete ka nasa dva autobusa. Pucalo je po autobusu, a prozori su varnicili od velikih udaraca (bili su otporni na udarce). Odluke su se donosile u delicu sekunde. Skocili smo na vozaca da nam otvori vrata pa sta nam Bog da, jer ako nas okuju u autobusu onda smo ga tek najebali jer bi ga Turci sigurno zapalili I do korice unistili. Vozacu smo rekli da zgazi na crveno posto nije otvorio vrata, I on je to I ucinio. Imali smo I lude srece da bas u tom nasem momentu prolaska kroz crveno svetlo na velikoj I strasno prometnoj ulici nije bilo blizu vozila tako da smo mogli da se probijemo sa ta dva autobusa preko nje. E sada se postavlja pitanje sta bi bilo da nismo utekli na to crveno svetlo?. Moje licno misljenje je da vrlo lako ni ja sada ovo vama ovde ne bih pisao, jer da smo izasli iz autobusa sikali bi se sa Tircima kojih je bilo par hihljada, pomesali bi se sa njima, a posto nemamo brkove I posto smo skroz drugaciji od njih, mislim da bi previse gadno bilo za nas. Bili su naoruzani do zuba, a dobro je I poznato kako Turci sa nozevima barataju. Oni nisu kao Zabari da te izbodu malo po nogama samo da bi te izboli, nego Turcin bode sa ciljem da te ubije, sto vec imate kao primer sa njihovih derbija I naravno ovo novije, kada su ubili Lidsove navijace u Istambulu (bas Galatini) I odmah posle toga na super kupu su izboli I nekoliko Arsenalovih navijaca od cega je njih par bilo u kriticnom stanju.Posto smo prosli kroz to crveno svetlo I tu veliku ulicu ubrzo zatim smo stali pored nekih otvorenih prodavnica mesovite robe. Olesili smo te prodavnice, a vozac se usro sto smo toliko pokrali svega I svacega, ali je I on na kraju uzeo da njupa I pije… Nakrali smo ogromne kolicine pica, voca, lubenica, cokolada I drugih drangulija u izobilju… Bili smo I srecni jer je Zvezda izborila u onom grotlu 1-1, povoljan rezultat za revans. U autobusu smo kuntali jeli I pili. Turci I Bugari su nas standardno davili na carini, ali smo sve to prolazili uz veliko zezanje. Stizemo u Beograd I kud koji mili moji…

PS- Ova pesma sto se peva na Marakani uu, aa, Zvezda to je tada uzeto od Turaka i malo peradjeno, jer su oni tako navijali i dozivali svoje strane na stadionu uu, aa, cim bom bom… Da navedem I da nikakve murije nije bilo kada su nas napali na onom trgu.